RSS
  • Demo Battle 2 - Otvoren konkurs

    13 May 2009, 11:12

    Udruženje građana Balkanrock raspisuje konkurs za učešće demo bendova na drugom "Demo Battle" festu koji će se održati 27. juna u niškom klubu ,,Brod". Pobednik demo festivala učestvovaće na tradicionalnom ,,Čupinom Memorijalu" koji će se održati preko leta u Nišu.

    Uslovi konkursa:

    -Pravo učešća u takmičarskom delu imaju demo bendovi iz niškog regiona (opštine Medijana, Pantelej, Palilula.,Crveni Krst, Niška Banja, Doljevac, Gadžin Han, Merošina, Svrljig, Aleksinac i Ražanj).

    -Bendovi ne smeju da imaju nikakva zvanična izdanja (U zvanična izdanje ne spadaju samostalna EP i Demo izdanja, kao ni učešća na kompilacijama)

    -Bendovi moraju da imaju minimum 3 autorske pesme snimljene, a od njih se očekuje da na festivalu izvedu pet pesama (3 autorske + 2 obrade, ili sve 5 autorske)

    -Bendovi moraju da imaju profil na portalu www.balkanrock.com u sekciji Mladi Bendovi. Bendovi koji nemaju profil mogu da ga dobiju jednostavnim popunjavam formulara koji se nalazi na adresi http://www.balkanrock.com/demo/formular_bendovi.doc

    -Ovom prilikom naznačavamo da organizatori ne plaćaju putne troškove bendovima.


    Prijavljivanje:

    -Demo bendovi koji žele da se prijave za učešće u takmičarskom delu treba da na mail adresu redakcija@balkanrock.comOva adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli. kao subject stave "prijava za konkurs" a u sadržaj da postave link ka njihovom profilu koji se nalazi na balkanrock portalu u sekciji mladi bendovi i 3 autorske pesme u mp3 formatu kvaliteta 192kbps. Bendovi koji nemaju profil na našem portalu u istom mail-u uz prijavu neka pošalju popunjen formular koji se nalazi na adresi http://www.balkanrock.com/demo/formular_bendovi.doc

    -Bendovi koji žele da nastupe u revijalnom delu mogu da se jave na mail info@balkanrock.com. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.


    -Konkurs je otvoren mesec dana (do 12. juna). Prijave poslate posle tog datuma neće biti prihvaćene.


    Za učešće na "Demo Battle" festu biće odabrano 6 takmičarskih bendova. Bendove bira šestočlani žiri koji čine:

    Dejan Dinić - Vlasnik i Osnivač Balkanrocka i Predsednik UG Balkanrock
    Milan Mihailović - Potpredsednik UG Balkanrock
    Miloš Najdanović - Glavni urednik redakcije Balkanrocka
    Ivana I. Božić - Zamenica Glavnog urednika Redakcije
    Marko Krstić - Član redakcije Balkanrocka
    Šesti član žirija je publika koja će glasati preko portala i foruma.
  • Block Out interview by wackledude

    22 Feb 2009, 16:31

    Posle energičnog nastupa "Block Out"-a u Nišu, razgovarali smo sa Nikolom Vranjkovićem, gitaristom benda.

    Sinoć ste nastupili u Zaječaru a večeras svirate u Nišu. Kakva su očekivanja benda što se tiče niške publike?

    Nikola: Pa isto k’o i svaki put. Sto hiljada puta smo bili do sad u Nišu i uvek je bilo dobro i nemam nikakva očekivanja. Niš nam je uglavnom prva ili druga stanica kad rešimo nešto da sviramo, da napravimo neku turu. Tako da i ne pravimo neku razliku. Mi smo ovde domaći, ako ne i 100% domaći.

    Kako ocenjujete ovogodišnje nastupe Block Out-a?

    Nikola: Malo lošije nego prethodne. Nismo uspeli da napravimo tu neku... u stvari, to je jedan mali neki eksceščić sa Srpskom Novom godinom. Ja sam pokušavao onomad nešto. Što kaže ovaj Miljko, svi bendovi imaju svoju stranku. I mi se užasno ložimo da uhvatimo PUPS, shvatate. Mislim da ćemo celu narednu godinu potrošiti da stupimo u kontakt sa PUPS-om pa da nam PUPS organizuje jedan veliki koncert ili turneju. Mislim da oni to mogu, u njima je budućnost.


    Novi album je najavljen za kraj godine.

    Nikola: Ko je to najavio?

    To je najavljeno poslednji put kada ste svirali, 11. u Livingroom-u.

    Nikola: Ja još nisam odlučio da l’ će taj album da se pojavljuje, da l’ će da se snima uopšte. Mi smo stavili na MySpace i na You Tube jednu ili dve nove pesme sa Exit-a i sa tako nekih stvari.

    Gomila fanova već ima, ja mislim, pola tog albuma u varijanti demo nekih, najšturijih snimaka.

    Moja je ideja da u januaru uđemo i snimimo jedno 20, 30, 40 pesama potpuno drugačijih nego ikad, da to bude ne Lo-Fi nego neki mnogo, mnogo drugačiji zapis pa da onda to biramo. Tek onda ćemo da razmišljamo da li ćemo to da puštamo i da li ćemo i ovaj put da obradujemo nekog izdavača, da ispadnemo toliko glupi da poklonimo to nekome ili da to poklonimo publici (mislim da je to poštenije) ukoliko dođemo do tih sredstava, ukoliko možemo bezbolno da snimimo.

    Nas publika prati sve ovo vreme na neki čudan način. Nema puno veze sa medijima i top listama i te pesme su nekako, što kažu narodnjaci: „Zaživele u narodu“.

    Snimio bih ja album najradije na svetu ali stomak mi govori da ne treba to da radim. Mislim, evo pogledaj Bjesovima šta se dešava. Oni su mi nekako dragi, nekako bitni za srpsku kulturu. Uđi u trolejbus i pitaj je l’ čuo neko za njih, za nas. Možda neki klinac sa školskom torbom ili neki dečko koji ide na fakultet, njih dvojica-trojica.

    Između dva albuma prolazi dosta vremena. Da li postoji osećaj da, kako vreme prolazi, raste broj poklonika vaše muzike?

    Nikola: Da! To je fenomenalno. Ti ne moraš na neki način da se baviš tim reklamatanjem. Mislim, ti tako slušaš i stranu muziku. Dođe ti drugar i kaže: ej, vidi, ja imam ovo; pa ti uzmeš i slušaš i kažeš sviđa mi se ili mi se ne sviđa. To je u redu.

    Mi smo dobijali puno nekih nagrada na nekim lokalnim nivoima. Kad smo ušli u nagradu grada Beograda, tu smo morali da budemo sasečeni na neki način jer kao, gde ćete vi dalje.

    A mi smo samo želeli ovo što nam se dešava svih tih godina posle toga. Svi se bavimo muzikom, svi kontaktiramo sto hiljada grupa, mimo ove. Ovo nam je baza, ono što mi radimo i to traje i još uvek traje i ne znam koliko će da traje ali eto ga, tu je.

    Kako ocenjujete trenutnu medijsku rock scenu? Ako je uopšte ima...

    Nikola: Pa ja se u to ne razumem zato što nas nema na toj medijskoj rock sceni koja postoji. I meni je žao što je ona takva. Ona postoji i funkcioniše po sistemu koji je voditelj neke emisije menadžer 2-3 benda, 4 ili organizuje neku emisiju ili ima par bendova, oni će biti pušteni na tom radiju. O televiziji neću ni da pričam jer to je smešno!
    Eto, to tako funkcioniše.

    Možda se nismo družili sa poznatima na vreme, kad je trebalo. A nismo puno izgubili jer ni ovi ne dobijaju puno. Šteta je. Prave se neke priče, prave se lažne slike o ovome. Mislim, cela slika o ovoj zemlji je lažna, k’o što je i ranije bila lažna pa smo se mi borli protiv nečega, da uđemo u Evropu a ušli smo u još veću laž. Ali, sad je dosadno, a onda nije. Sve je bilo lažno ali je kao postojala neka nada. Sad je jednostavno lažno i dosadno. I mnogo je lakše da sediš... Što kaže jedan moj ortak, šta me boli uvo, sediš kući i gledaš onog, kako se zove, Velikog Trijumfa. I to je to. Ne moraš da izlaziš iz kuće, pogledaš mail, jedeš, odeš u wc, odgledaš Velikog Brata, Velikog Trijumfa i ideš da spavaš. Dovoljno za život jednog pristojnog čoveka.

    A šteta je. Znaš što je šteta? Pa meni je najviše šteta zbog Goribora. Mi smo imali tu sreću da, ne znam da li smo mi bili kvazi bunt ili smo bolje svirali od nekih u to vreme, ili imali par boljih tekstova ili pesama al’ mi smo nekako uspeli da prođemo.

    Meni je neverovatno da je taj Goribor popularniji bilo gde nego ovde. Stojke je najveći srpski pesnik, čovek koji je najozbiljnije objasnio ovo u čemu smo mi bili, i objasnio je bolje od nas nekoliko u koje se neki ljudi kunu.

    Ovde jednostavno, svi im daju za čast ali ih neće staviti na tron jer, jebi ga, imaju mnogo rođaka, mnogo prijatelja, mnogo drugara, svi oni imaju grupe i svi moraju da budu tu negde tako da kao, super su oni. Nisu oni super, oni su najbolji!

    Sa svim svojim manama i svim onim što postoji to je možda nešto ali je neverovatno da jedna zemlja tako glupa, kakva je trenutno Srbija, ima takvo jedno blago kakav je Goribor i da okreće glavu od toga. To je užas! Mislim, poznata mi je ta priča.

    Da li bi izdvojio neke mlađe bendove u kojima kao muzički producent vidiš potencijal i želju za radom?

    Nikola: Pa, nemam ja više želju za radom. Mislim, nemam ja vremena za te varijante. Malo sam se umorio od toga. Hteo bih, naročito sledeće godine, da radim na sebi. Radim trenutno, miksam dva ozbiljna albuma ali nisu vezani ni za mlade bendove ni za neku alternativnu scenu. Radim sa Najdom neku englesku ploču koja je po meni nešto u šta smo uložili 6 meseci krvavog rada. Kako će on to dalje da probije... i meni je on bio potpuno enigma čovek. Gde je radio, šta je radio, gde je pevao? To je takav jedan gitarista, jedan takav grunge gitarista da to nije normalno. Taj materijal koji su njih trojica doneli, ja to nisam čuo 10 godina ovde.

    Postoji ta jedna podscena, scena ispod scene koja nikako ne dobija svoj izražaj. Tu su oni, njih kao pomenu posle ovih svojih drugara. Ovi mali drugari, oni kao nemaju ploče ili imaju prve ploče i njih tol’ko uzdižu da su ozbiljni. To će da ih poremeti jako u karijeri jer ja znam mnogo primera takvih. Ja ne želim da pričam o njima jer za njih ste već čuli, za tih 5-6 bendova o kojima svi oni pričaju. Meni je od tih 5-6 samo jedan bio sjajan i sad kad su ono, što su stariji svi su mi loši i nije to bitno.

    Kad pričamo o drugoj podsceni, ako pričamo o engleskim domaćim bendovima, postoji bend koji je neprikosnoven, koji se zove Consecration. To je nešto što nije čuto 20 godina u Srbiji. Danilo Nikodinovski, čovek koji je... ja se jedino plašim da će on umreti na bini jedanput. Kad gledaš Danila kako svira i peva a da ti ne pođe bar jedna suza, to nije baš normalno jer on čovek svima koji ga vole daje sve. A pesme su genijalne.
    I sad mi o tome pričamo, i dođemo opet do tih u trolejbusu i šta smo uradili – ništa.

    I postoje ovi Novosađani koji su se super separatisali, sad su krenuli u osvajanje Beograda.

    Pod jedan mislim na Piknik. To je čudovište od čoveka, taj Majkić. Ajd’ što je super pecaroš, nego čovek koji je napravio 50 pesama, ne znaš koja je savršenija od koje. To je nešto što konačno ima smisla.

    Meni je super, ja sam mnogo voleo Ajs Nigrutina dok nije krenuo u ovo sve, i ne zameram mu, drago mi je da uzme pare. Ali, čini mi se da neće uzeti te pare koje treba da uzme. I zato mi je žao. A meni je on bio jedan hiperinteligentni duhoviti ludak. Ja sam jednom njemu rekao da mi je on promenio život. Stvarno, umirem od smeha, ono ranije kad sam ga slušao. E sad, to mi je trenutno Piknik. Taj bend svira apsolutno kao bilo koji svetski bend.

    Bivši jedan bend koji svira apsolutno kao bilo koji svetski bend i koji je konačno uspeo da probije tu famoznu barijeru Nervoznog Poštara, i ja im želim da što pre uđu u Bosnu i zarade milione, to je Pero Deformero. To nema nikakve veze sa umetnošću, sa bolešću svakako ima, ali oni su toliko ozbiljni u tome. To je tako jedna tanka linija koju sad, da l’ će oni preći ili neće ali taj nivo profesionalnosti, taj kvalitet koji oni poseduju, to je stvarno neverovatno.

    Ima jedan bend koji se meni mnogo dopada, zovu se Ana Never, to je bend iz Subotice, sviraju neku melanholičnu, onako ambijentalno-sporu muziku. Isto onako jedan jako lep post-rock, ja nisam siguran da je baš to. Ali jedan baš divan bend.
    Dopada mi se bend od ovoga, Baneta iz Džukela. Ja sam pre 3 godine zvao neke ozbiljnije ljude, kritičare, kad sam prvi put čuo bend u Somboru – Nafta.

    Najveći srpski rock pevač, ja mislim da je to on. Ne pričamo o onim jeee, jeee pevačima, nego o čoveku koji sa gitarom izgleda kao jedan ozbiljan Nil Jang a peva kao jedan, jebem li ga, Ozi Ozborn, nemam pojma. To je Bane i vi sad opet morate da se potrudite da odete na neki Internet da bi čuli bend koji je po meni bolji od Džukela i koji, eto tako, postoji.

    U svakom slučaju, još jedan bend koji ja obožavam je Krš. Mislim da je ta pesma jedna od najgenijalnijih pesama koje sam čuo prošle godine. Toliko britko i toliko inteligentno. To je nešto što najviše pali trenutno i nešto što ona prva linija tih novih domaćih bendova, koje svi stavljaju u prvu ligu, nema.

    Goribor nije novi domaći bend ali je ubedljivo najznačajniji. A sad ovi svi ostali, što sam ispričao, zaključno sa ovim Kršem, to su neverovatno inteligentni bendovi. Njihove pesme će se slušati i za 20 godina ili će neko u nekoj pesmi biti tužan i naći se u ovome ili onome, ili će umirati od smeha i za 20 godina na to. To je nešto gde ne možeš da prevariš nikoga, to je tako. To izađe i to je to.

    Intervju uradili Marko Krstić i Ivana Božić.

    Link: http://www.balkanrock.com/index.php/Intervjui/Nikola-Vrankovic-Block-Out.html
  • Gary Meskil - Pro-Pain interview by MiB

    28 Dic 2008, 23:39

    Posle deset godina u Srbiju se vratio hardkor sastav iz Njujorka Pro-Pejn i održao koncert u Nišu. Bend postoji 16 godina i iza sebe ima trinaest izdatih albuma a u pripremi je novi, četrnaesti, o kome možete više saznati u intervju koji sledi, a koji ja za redakciju www.balkanrock.com dao Geri Meskil (Gary Meskil) pevač, basista i frontmen benda.

    Srpska verzija/Serbian version:

    Šta nam možete reći o konceptu albuma “Age of Tyranny/The Tenth Crusade”?

    To je naš najpolitičniji album koji smo napisali. Nema pesama koje nisu političke na njemu. Priča o politici S.A.D.-a, najviše o oružanoj i u stvari o ratnoj politici i kako je povezana sa biblijskim proročanstvom...to je cela tema ploče.

    Kako je vaša muzika prihvaćena ovde na Balkanu?

    O, generalno je prihvaćena svuda. Mislim, određene zemlje su mnogo veće od drugih ali možemo da odemo bilo gde i privučemo pažnju prilično dobre publike. Izbor mesta za svirku je skoro neograničen što je baš kul.

    Šta se promenilo na njujorkškoj hardkor sceni u odnosu na devedesete?

    Mislim da se malo više promenila danas, nije usko-umna kao pre. Hardkor i metal scena je bila malo više podeljena i odvojena. Danas ima veće mešavine ljudi u publici. Mislim da je to dobro i zdravo za scenu.

    Koji album smatrate vašim najboljim radom?

    Poprilično je teško reći... Imam svoje omiljene Pro-Pejn albume. Volim neke stvari koje smo uradili na “Age of Tyranny” jer smo sebi otvorili neka nova vrata. Sviđala mi se kompletna produkcija na “Fistful of Hate”, “Act of God” i možda iz nostalgije “Foul Taste of Freedom”. To bi trebalo da su moji omiljeni.
    Šta nam možete reći o vašim predgrupama?

    Zuul Efiks je ranije bio na turneji sa nama. Mislili smo da smo dobar tim i odlučili da sve to ponovimo. Oni su jedan od najboljih bendova ikada sa kojima smo radili turneju i vrlo, vrlo dobro se slažemo. A Blestid...oni su prijatelji prijatelja iz Švajcarske. Tako su počeli saradnju sa nama. Stvarno su sjajna skupina momaka i stvarno dobar bend. Nekad je kul da povedete nekoliko bendova i prikažete ih...možda većina evropske metal i hardkor publike nije čula za njih još uvek.

    Šta nam možeš reći o predstojećem albumu Pro-Pejna?

    Zove se “No End in Sight” i izaći će najverovatnije sredinom avgusta jer se vraćamo u Evropu da sviramo na nekim festivalima. To je naš najvarijabilniji album i za mene je, kao i svaki novi album, najbolji dok je u studiu. Predpostavljam da će vreme reći svoje. Stvarno volim nov materijal: drugačiji je, jedinstven je i ima puno različitih stilova koje smatram da dobro sviramo. Vrlo je hevi i poprilično melodičan, ali opet je to sve ceo spektar Pro-Pejna. Uživam u novim stvarima...

    Da li ste uživali u večerašnjem nastupu?

    Dopao mi se današnji nastup. Jea, zabavio sam se. Bilo je kul; mislim da su se svi lepo proveli...ceo dan je bio stvarno dobar. Ovo je lep grad i ljudi su stvarno kul...dakle, šta nema da se ne voli.

    Poruka našim čitaocima?

    Hvala što ste ostali uz nas, bez obzira na naše desetogodišnje odsustvo. Prošlo je dosta vremena odkada smo bili u Srbiji i nedostajalo nam je da sviramo ovde jer smo imali neke sjajne nastupe u prošlosti. Uvek smo želeli da se vratimo, ali sve što smo rdili je priča poput ,,Možda ćemo otići u Beograd”... i bilo je sjajno konačno se vratiti. Ne želimo da prođe još deset godina da se vratimo, želimo da dođemo ponovo sledeće godine i odsviramo vam neke nove pesme.



    Intervju uradio: Miloš Najdanović


    Englih (original) version/Engleska (originalna) verzija:

    What can you tell us about concept of the “Age of Tyranny/The Tenth Crusade” album?

    It’s basically our most political album that we’ve written. There are no songs that are not political on the “Age of Tyranny” album. It’s about US policy, mainly arm policy and basically war politics as well and how it ties into biblical prophecy...and that is the whole theme of the record.

    How is your music accepted here in Balkan?

    Oh, it’s generally accepted everywhere. I mean, certain countries are much bigger than others but we can basically go anywhere and pretty much draw a pretty good crowd. The choice of places to play is fairly unlimited which is pretty cool.

    What has changed on New York hardcore scene since ‘90s?

    I think it’s a bit more diverse today, not close-minded like in the old days. A hardcore and metal scene was little more separated and segregated. In these days there’s more of a mixture of people in the crowd. I think that’s good and also healthy for the scene.

    Which album you consider to be your best work?

    It’s pretty hard to say... I do have my favorite Pro-Pain albums. I like some of the stuff we did on the “Age of Tyranny” because we opened up some new doors for ourselves. I liked the whole production on “Fistful of Hate”, “Act of God” and maybe for nostalgic purposes “Foul Taste of Freedom”. Those should be my favorites.

    What can you tell us about your opening bands?

    Zuul FX have toured with us before. We thought we were such a good team and we decided to do it again. They are one of the nicest bands that we ever toured with, and we get along very, very well. And Blasted...they are kind of friends of friends from Switzerland. That’s how they hooked up with us and vice-versa. They are really great bunch of guys and a really good band. Sometimes it’s cool to bring a couple of bands and showcase them... maybe most of the European metal or hardcore crowd hasn’t really been exposed to them yet.

    What can you tell us about Pro-Pain’s forthcoming album?

    It’s called “No End in Sight” and it will be probably around mid August because we’re coming back to Europe to play some festivals. It’s our most diverse album and for me I think it’s like, of course every new album you feel is best in studio. I guess the time will tell. I really love new stuff: It’s different, it’s unique and it’s a lot of different styles that I think we do really well. It’s really heavy and quite melodic, but again it’s all of the ends of the spectrum of Pro-Pain. I enjoy new stuff

    Did you enjoy the show?

    I loved the show today. Yeah, I had a lot of fun. It was cool; I think everybody had a great time...the whole day was really good. It’s a lovely city and people are really cool...so, what’s not to like.

    Message to our readers?


    Thanks for sticking by us, for our ten years absence. It’s been a long time since we’ve been in Serbia and we missed playing here because we had such a great shows in the past. We always longed to come back, and all we ever did is talk like “Maybe we’ll go to Belgrade”... and it was great to finally be back. We don’t want to wait another ten years to come back, we want to come back next year and play some new stuff.


    Interview was done by: Miloš Najdanović
  • Mile Kekin-Hladno Pivo interview by Ivica Stankovic

    28 Dic 2008, 23:31

    Povodom predstojećeg koncerta grupe Hladno Pivo u Beogradu u Hali sportova, frontmen ovog benda Mile Kekin je dao ekskluzivni intervju za naš Balkanrock internet portal.

    PRESLUSAVAJUCI VAS AKTUELNI, ZA SADA POSLEDNJI, (A BICE IH JOS), ALBUM PRIMECUJEM DA KROZ VASE TEXTOVE DOSTA ISPOLJAVATE GNEV PREMA LJUDIMA KOJIH JE SVE VISE NA OVIM PROSTORIMA A KOJI SU DRUGACIJI OD SVEGA ONOG STO BI NORMALNOM COVEKU “PASOVALO “… SVE TO OBAVIJENO MUZIKOM ADUT JE ZA VASE PREDSTAVLJANJE STVARNOSTI KOJA NAS OKRUZUJE. DA LI VI NA TAJ NACIN POKUSAVATE DA MENJATE SVEOBUHVATNU VIZIJU ZIVOTA ILI MOZDA PANKERSKI RECENO ISKUSAVATE LJUDE OKO SEBE ILI SAMO SVIRATE R’N’R?

    Pa, u principu meni pisanje pjesama prvenstveno sluzi kao nekakva samoterapija. Cini mi se da kad verbaliziram nesto sto vidim oko sebe ja na to stavljam kvacicu da se s tim tolko ne zamaram vise . Shvacam da je to vec prožvakano. Meni je jako bitno da o necem napisem pjesmu kako bih to “overio”… kako bih se mogao baciti na neke druge teme koje ce me mozda zanimati. Dakle meni je pisanje pjesama samoterapija vise nego “sad cu ja da mjenjam oko sebe…”. Na zadnjem albumu su vecinom tranzicijske teme i okolnosti. Ali se nadam da cu pisuci o tim stvarima tu i tamo pogoditi jedan stih koji ce svima otvoriti oci – cisto da ljudi budu svjesni toga… To je k’o kad gledas neke genijalne serije, SANFIELD-a recimo, pa vidis neku sitnicu koja ti se million puta vec izdogadjala ali je jedino SANFIELD uspio izbanalizirat a da ti toga tek onda uspijes postati svjestan. Sjecam se onog, recimo, kada odrasli trpaju deku ispod madraca – meni to recimo uzasno smeta – ne znam da li to drugima smeta ali to je neka glupost, neka sitnica koja ti nikad nije pala na pamet ali tek kad je neko verbalizira onda shvacas da ima jos takvih ljudi koje muce iste stvari kao i tebe. I onda se osecas u jednom trenutku manje sam. To je ono zasto ja pisem pjesme – pisem da bi se lječući sebe dao osjecaj ljudima da su manje sami.

    ALI ONO CIME SE BAVITE OCIGLEDNO DONOSI PROFIT (“NA OVAJ ILI ONAJ NACIN”). MEDJUTIM DANAS JE SVE VISE PRISUTNO DA AKO SE NESTO U VELIKOM TIRAZU PRODA POSTAJE VREDNO. POZNATO JE DA JE PUNK ILI DA UZMEMO NESTO BLIZE RAP KRENUO KAO BORBA ZA OSLOBADJANJE, ZA IZLAZAK IZ GETA… DA BI SVE TO POSTALO NA KRAJU SHOW BIZ. JEDNO PROVOKATIVNO PITANJE – KOLIKO SE VI ZAPRAVO PRODAJETE?

    Mi se trudimo dobro prodati. Mi zivimo od toga. K’o sto svaki pekar pokusava napraviti sto bolju kiflu da bi ih sto vise prodao tako i ja pokusavam napraviti sto bolje pjesme i sto bolji cd koji ce se ljudima svidjeti da bi se sto bolje prodao. A prvenstveno. ono sto je jos bitnije u tome je da se to nama svidja, zasto – zato sto cemo mi te pjesme morati svirati jos godinama koje dolaze. Jako nam je drago kad je jako puno ljudi na koncertima, kad prodajemo puno albuma… i ne mislimo da to obezvredjuje ono cime se mi bavimo.

    PRISUTNA JE, BAREM NA SVETSKOJ SCENI, SMENA GENERACIJA (MADA BEZ STARCA NEMA UDARCA). DA LI VI SMATRATE DA STE NASLEDNICI NEKOG BENDA ILI PRAVCA? Npr. DOSTA ME JE ALBUM “KNJIGA ZALBE” PODSETIO NA, BEZ UVREDE, PRVI ALBUM ZABRANJENOG PUSENJA “DAS IST WALTER” KOGA SAM JA TADA DOZIVEO KAO SIMBOL TOG VREMENA. SA DANASNJEG ASPEKTA VAS ALBUM OSLIKAVA SADASNJICU. MADA SU ONI OSLIKAVALI SARAJEVO VI STE PO MENI USPELI DA OSLIKATE I BEOGRAD, NIS, ZAGREB, SPLIT…

    Pa meni je”DAS IST WALTER” prvi pravi PUNK album na ovim prostorima bez obzira sto su se oni furali na NEW PRIMITIVES. Meni je on po nekim svojim temeljnim nacelima cisti PUNK album i drago mi je zbog ovog. Meni je ovo veliki kompliment. Da li smo njihovi naslednici? Pa vjerojatno zato sto smo mi bili kompletno pod velikim utjecajem ZABRANJENOG PUSENJA, KUD IDIJOTA i RIBLJE CORBE i AZRE i svih tih bendova koje smo mi tada slusali i koji su nama bili uzori i mi smi zeljeli da pisemo iste takve pjesme koje ce se svirati u kaficima, koje ce se svirati na akusticnim gitarama, na feštama, na ovome – na onome,… U principu moze se kazati da smo mi naslednici – glupo je reci naslednik onda se matra da je onaj toga prije umro (obostrani smeh);

    HAJDE DA KAZEMO UTEMELJITELJI

    Da, utemeljitelji puta, ali eto mi definitivno nastavljamo jednu tradiciju nekog narativnog R’n’R -a. Kazem narativni ROCK – znaci R’n’R koji pjeva o necemu,… mrzim kad neko kaze konkretno realne textove, (mrzim tu rec realno), ali … eto, nesto sto ljudi mogu shvatiti - shvatljive textove.

    SPOMENULI STE I DZONIJA I OSTALE KOJI SU OSTAVILI TRAGA… KOLIKO SMATRATE DA MOZE NESTO NOVO DA SE PONUDI A DA PRETHODNO NIJE IZMISLJENO?


    Ja mislim da smo mi opet na neki nacin promijenili pristup. To ti je kao kad gledas neki crtez pa mozes iz million kuteva ga gledati tako da, ja mislim, mi nismo tolko slicni nijednom vise uzoru koje smo naveli. Uspjeli smo napraviti svoj kol’ko zvicni tol’ko I textualni poseban pristup. I mi smo ne naslednici koliko proizvod vjerojatno razlicitih utjecaja isto kao sto je covjek sam po sebi kao drustveno bice nekakva kombinacija znaci drustvenog uvjetovanog i genetski. Pa tako je i sa svakim bendom – ti rasteš i super je kada cujes neki bend iz npr. Misisipija i ti znas, tj. mozes da prepoznas da iako je R'n'R bend da je iz tog kraja. To je u principu dobro jer znam otkud bend dolazi. Ne bih htio zvucati bez bilo kakvih lokalnih utjecaja. Po nasem zvuku se vidi da smo mi ponikli iz onog prostora nekakvog Balkana, ex YU, Bosna, Srbija,... i to je meni super. To sjedinjavanje.


    A DA LI PRATITE RAD DRUGIH AUTORA KOJI OSLIKAVAJU REALNOST NA OVIM PROSTORIMA ?


    Sa ATHEIST RAP smo dobri prijatelji. Svidja mi se ono sto je napravio GORIBOR. U Hrvatskoj se to dosta vrtelo. Svidja mi se kako stvarnost oslikava EDO MAAJKA,... pa onda jedan Tuzlak ABDIC,... Mislim, ima tih novih npr. Saša iz TBF-a (ne znam koliko je to popularno u Srbiji) ali to je recimo bend sa savrsenim textovima, gdje je vise tog nekog HIP-HOP miljea, ali uzasno su snazni textovi. Znaci imas tih, ono, kantautora koji pjevaju o necemu.


    BLIZI SE KONCERT. KADA STE NA POZORNICI KOLIKI IDETE PO NEKOM ZACRTANOM REDOSLEDU ILI DA CITIRAM ZVONKA BOGDANA SVIRATE ONOLIKO KOLIKO PUBLIKA TRAZI. DA LI JE DOZVOLJENA IMPROVIZACIJA?


    Ako se snima za TV onda se moramo drzati rasporeda. Svi drugi koncerti su, (znaci takav ce biti i ovaj u Beogradu) ovakvi: prve 4 pjesme se znaju koje se sviraju jer medju njima nema pauze (to su u principu nase male tajne), a posle toga je sve stvar moje procjene. Ako vidim da je publika mozda htjela čut nesto drugo na osnovu toga znaci - kako publika diše ja prilagodjavam repertoar. Mijenjam ovisno o tome. Ponekad znamo svirati stvar koju decki nisu ocekivali, pa me malo gledaju popreko, (uz primjedbu – znas to nismo vjezbali jako dugo) ali to je sve super sto unosi neku dozu spontanosti i adrenalina u sam show. Hvala Bogu sada imamo dosta velik izbor pjesama pa mogu iznenadit publiku i bend sa necim sto mi padne na pamet.


    PRISUTAN JE COME BACK VELIKIH BENDOVA. IMALI SMO KONCERT GRUPE QUEEN SA PAUL RODGERS-om (ex FREE, BAD CO.) ILI SA OVIH PROSTORA LAČNI FRANZ, BULDOZER, ZASTO DA NE I BIJELO DUGME. DA LI MOZDA VIDITE SEBE KAKO KROZ 25 GODINA PRAVITE COME BACK?


    Meni come back-ovi ako iza njih ne stoje novi albumi nemaju smisla. Mi smo to sebi obecali da necemo to raditi, da u trenutku kada prestane inspiracija za pjesmu da cemo se prestat bavit’ tim poslom, da cemo radit’ nesto drugo. Vjerojatno su to i drugi bendovi prije nas, koje si ti nabrajao, rekli ali sviranje je jedna vrsta droge. Meni je nekako najdraze kada sam na bini da sviram nove stvari jer mi to nekako pokazuje kol’ko smo mi trenutno potentni kao bend. I to mi je jako bitno. Ne bih htio biti kao bendovi koji se furaju na nesto sto je proslo.


    ALI IMAMO PRIMER ČONTE I PEKINSKE PATKE DA SU SVIRALI IAKO SU TO OPOVRGALI GODINAMA UNAZAD DA CE IKADA DESITI. NOVAC ILI STA JE VEC RAZLOG. THE STOOGES PONOVO SVIRAJU… I TO JAKO USPESNO.


    Mozda ja sada razmisljam ovako a sa 57 cu razmisljati drugacije. Ako je to meni trenutno gust zasto bih ja to radio. Kontam ako mi trebaju novci zasto ja to sad ne bih radio. Ali trenutno sam aktivni muzicar i imamo mjesecno 15 koncerta i sad ne razmisljam o tome sta ce biti jednog dana…


    MOJ PRIJATELJ JE SLUCAJNO PRIMETIO GLEDAJUCI GRUPU LET 3 NA KONCERTIMA “KAKO” kaze “OCIGLEDNO BITI CLAN LET-A 3 TREBA COVEK DA IMA DUG POLNI ORGAN”. (obostrani smeh) JA KADA SAM GLEDAO VLATKO (Stefanovski) TRIO I NJEGOVE MUZICARE OCIGLEDNO SVI SU BEZ KOSE ALI SU SJEDINJENI NA SVOJ NACIN. KAKO TREBA DA IZGLEDA CLAN “HLADNOG PIVA”?


    Mora zadovoljit puno estetskih normi. Mora biti dugokos, ne sme imat preteranu kilazu, mora moci stat u trošni kombi - znaci ne smije biti ni previsok ni prenizak. Ak’ je previsok onda nece stat jer imamo mali kombi, ak’ je prenizak onda ce padat sa sjedala. Mora biti mobilan, mora biti flexibilan, mora imat’ flexibilan pristup random vremenu, biti bez obaveza i mora imati smisao za zajebanciju.


    MORA LI DA VOLI HLADNO PIVO?


    To ne mora.


    JA SAM MISLIO NA TECNOST? (obostrani smeh)


    Imamo mi clanove koji ne piju bas nesto puno.


    A KAKO PO VAMA IZGLEDA FAN GRUPE “HLADNO PIVO”?


    Dosli smo u situaciju, da si me to pitao prije 10-ak godina mogao bih ti ga tocno nacrtat kako izgleda pocev od odijevanja do frizure, do stavova. Medjutim, sad smo izasli iz tih nekih okvira i sada sam na neki nasim zadnjim koncertima vidio ljude od 45 godina sa djecom, vidio sam klince, vidio sam bankare, pankere, darkere, hevi metalce,… mislim da smo presli rok i postali preraznoliki. Ali mislim da su to vise ljudi otvorena duha, ja zelim vjerovati u to. Ja se nadam da medju njima nema puno ksenofoba, agresivaca itd. Ja zelim vjerovati da su to vecinom ljudi otvorena srca koji dolaze na koncerte da se dobro zabavljaju i uzivaju u pjesmama.


    POZELEVSI DOBAR KONCERT OTISNULI SMO SE SVAKO NA SVOJU STRANU NA 25 BEOGRADSKIH STEPENI ISPIVSI PRETHODNO, (a sta bi drugo) SVAKO SVOJ SOK. RAZGOVOR ZA WWW.BALKANROCK.COM SA MILE KEKIN-om VODIO (I FOTOGRAFISO) IVICA STANKOVIC.
  • Rain Delay Interview by wackledude

    28 Dic 2008, 23:27

    Beogradski fusion metal bend Rain Delay izdao je oktobra svoj drugi album “We Forget” za Mr. Metal records. Povodom izlaska albuma sa frontmenom Dušanom Pešićem odradjen je intervuju za Balkanrock.

    Bend je osnovan 2003. godine, tokom godina postava se menjala, kako je to uticalo na promenu pravca muzike koju ste svirali i koju svirate?

    - Značajno. Kada je naša pređašnja gitaristkinja Biljana napustila bend izgubili smo ogroman kreativni potencijal, jer je ona bukvalno bila ravnopravna samnom u pisanju pesama. Željkovim (sadašnji gitarista) dolaskom dobili smo na tehničkoj potkovanosti. On je uneo način sviranja gitare koji ja nisam poznavao u datom trenutku- tehnički izazovno i nekarakteristično brzo sviranje za naš tadašnji stil. To nas je odvojilo od doom-a i pomerilo ka melodeath metalu. Biljaninim odlaskom sam, takođe, dobio odrešene ruke što se komponovanja tiče, pa su se “pedale za distorziju mnogo više gazile“. Ipak, najveća razlika se osetila na poziciji ženskog vokala. Sa Aninin (pređašnja pevačica) odlaskom izgubili smo eteričnost njenog glasa, ali smo sa Sanom (sadašnja pevačica) dobili taj traženi forsaž, koji neretko odlazi i u polje „tvrdog” vokala koji pravi sjajnu protivtežu mom glasu. Pritom, što se kreativnosti tiče, Sana je prava premija za bilo koji muzički projekat.


    U Vašoj muzici se osećaju uticaji mnogih bendova, kakav je odnos publike u Srbiji prema fusion metal pravcu?

    - Na početku naših koncertnih aktivnosti, a naročito na svirkama sa 202-kom, ljudi su nas gledali kao da smo pali s Marsa. I oni koji su osetili tu emociju u našim pesma, nisu imali predstavu šta mi to, zapravo, sviramo. Vremenom su (otprilike) shvatili. Iako i dalje ima publike, naročito po unutrašnjosti, koja je zatvorena za nove izraze u metalu, mislim da je napravljena ogromna promena u percepciji muzike kod “novih klinaca”. Tom svojevrsnom opismenjivanju scene mnogo je, pored interneta, mnogo doprineo i metal časopis Butcherian Vibe. Pogotovo njegovi “Ćirilo i Metodije”- Vladimir Ninčić i Petar Mihajlović. Zaključak je da nas danas i naše starije kolege izuzetno poštuju, što mi je posebno drago.

    Poznato je Vaše učešće u "Karavanu 202-ke", koliko je to pomoglo promociji benda?

    - Mnogo. Saradnja se Radiom 202 je jedna od naših prednosti u odnosu na ostale bendove. Mnoge naše kolege, iz više razloga, ne žele da sviraju sa 202-kom. Ne shvataju da tako odbijaju mogućnost da, bez ikakvih troškova i bez imalo stresa oko organizacije, sviraju u gradu u unutrašnjosti koji im je inače van domašaja. Realno, ozvučenje i oprema nikad nisu onakvi kako ti zamisliš, svira se 4-5 pesama… ali to je jedno iskustvo koje bi svi ambiciozni bendovi trebalo da dožive, pogotovo dok su još u fazi razvoja. Ovom prilikom se zahvaljujem Vladi Džetu i Olgi Kepčiji na sjajnom poslu koji rade već godinama.

    Album "We Forget" je snimljen godinu dana pre zvaničnog izlaska, zašto je trebalo toliko vremena da se pojavi u prodaji?

    - Dugo smo sarađivali sa izvesnim ljudima koji nisu baš uvek delali u našu korist. Promosi za koje smo bili sigurni da su poslati (najverovatnije) nikad nisu ni stigli do potencijalnog izdavača. Imali smo neke ponude od manjih inostranih kuća, ali smo pre svega tražili izdavača za domaće tržište, da bismo naš album WE FORGET i “naš” film MILOŠ BRANKOVIĆ izpromovisali uporedo. Na kraju, saradnja sa izdavačkom kućom Mr. Metal nas potpuno zadovoljava.


    Da li ste zadovoljni kako je album ispao, imate li neku zamerku i plan kako da sledeći bude još bolji?

    - S obzirom da je producent albuma naš poznati jazz muzičar Vlada Novičić (Muzički Studio NOVIČIĆ), rezultat nije mogao da izostane. On nas je naučio gruvu i još mnogim drugim stvarima o kojima pojma nismo imali. Radujemo se nastavku saradnje i prijateljstva sa njim. Međutim, sam master snimka i nije bio toliko u metal fazonu… A onda je post-produkciju uradio Marjan Mijić (u studiju CHAINROOM), koji je približio naš zvuk samoj esenciji metal žanra. Prezadovoljni smo! Mislim da je upravo ovakav WF ono najbolje što je moglo da bude izvučeno iz nas u tom trenutku. Plan za sledeći album? Rano je pričati, ali imamo već pola materijala napisanog. Mogao bih reći da više naginju post-hardcore stilu, naravno sa primesama mnogih drugih popularnih muzičkih pravaca. Pesme su toliko napredovale u svakom pogledu u odnosu na WF da će to biti nešto stvarno sjajno. Valja raditi na detaljima kao što su npr. upeglavanje frazirunga, rad na izgovoru engleskog jezika, dorađivanje aranžmanskih rešenja, itd. Taman je taj period između drugog i trećeg albuma sve ono što nam je potrebno da materijal sazri i tako napravimo jednu veliku ploču. Najbolju do sad.


    Gde i kako doći do albuma?

    - FELIX i MORDOR su otkupili prve primerke i čim su ih rasprodali javili su nam da ih neće više otkupljivati, jer- prvi smanjuju, a drugi gase posao. Bilo ga je na više prodajnih mesta u Beogradu, no nažalost, trenutno ga nema više nigde. U unutrašnjosti ga ima u radnjama MUNGOS u Novom Sadu, i MUSIC BOX u Šapcu. Dok ne smislimo način kako da album ponovo ubacimo u radnje, jedina ali i najsigurnija opcija je naručiti ga od izdavača preko sajtova http://www.raindelayband.net, http://www.myspace.com/raindelay ili od benda lično preko mejla raindelayband@gmail.comOva adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli. po pristupačnoj ceni od 300 dinara + ptt troškovi. Treba spomenuti da se disk može naći i u Banja Luci kod kontakt osobe- Nebojše Lakića, dobro poznatog lika sa metal scene.


    Pesma "My Summer Sojourn" je široko prihvaćena kod publike, postoje li planovi za snimanje spota?

    - Kad sam malo bolje oslušnuo “glas naroda” u vezi sa tim koja se pesma ljudima najviše sviđa, dobio sam najrazličitije odgovore. To se da potvrditi letimičnim pregledom našeg http://www.last.fm profila. Tako da ne smatram da je ta pesma toliko značajno više prihvaćena od ostalih. Međutim, presudan razlog je to što trenutno nemamo sredstava za novi spot.


    Kako je došlo do saradnje i ideje za pisanje muzike za film "Who the Fuck is Miloš Branković"?

    - Scenarista i režiser filma, Nebojša Čupko Radosavljević nas je zapazio na jednoj svirci davnih dana. A kada mu je LAIBACH tražio nerazumno veliki honorar za njegov filmski debi, odlučio je da se obrati svom najboljem prijatelju Vladi Novičiću (pomenutom producentu WF-a). On mu je bez mnogo razmišljanja predložio RAIN DELAY kao “svoje pulene koji imaju strašan materijal” i koji bi sjajno mogao da se inkorporira u taj film. Treba li reći da našoj sreći tih dana nije bilo kraja..? Naravno, iznenađenje je bilo još veće kad nas je Čupko zapravo i prepoznao. Od tada, naša saradnja se odvija na obostranu korist i zadovoljstvo.


    Specifično je da metal bend napiše muziku za jedan domaći film, da li postoje još neki slični projekti?

    - Osim isečaka sa WF-a, u filmu ima ambijentalne gitarske i elektronske muzike koje smo Vlada Novičić i ja zajedno komponovali. Koliko ja znam, nijedan metal bend u Srbiji do sada nije radio autorsku muziku za neki igrani film.


    Kao bend sa već dva izdata albuma šta možete da poručite ljudima koji tek počinju da rade, a ne žele da svoju muziku ograniče samo na MySpace?

    - Da bespovratno ulože mnogo novca u svoj bend/projekat;
    - Da pažljivo planiraju svaki sledeći potez (nastup, snimak, izjavu);
    - Da izdaju albume (ili demoe, ili EP-jeve) na vreme, tj. dok je materijal svež;
    - Da po svaku cenu makar pokušaju da daju svojoj muzici autorski pečat;
    - Da izađu na svirku samo ako su navežbani, po mogućstvu da sviraju trezni;
    - Da bez sujete poslušaju savete nekih starijih kolega;
    - Da na probama sviraju uz metronom;
    - Da sviraju ponekad i sa 202-kom;
    - Da pojedinci ne sviraju u više od dva benda istovremeno;
    - Da ne olajavaju druge bendove i ljude sa scene;
    - Da pošteno sarađuju sa kolegama i da im ne “postavljaju nogu”;
    - Da se nipošto ne ponašaju kao rok zvezde;
    - Da idu na svirke domaćih bendova i da kupuju njihova izdanja.


    Kako ocenjujete metal scenu u Srbiji i okruženju?

    - Mnogo volim domaću scenu! Mislim da imamo mnoštvo od-lič-nih bendova (ne samo u metal žanru) kao što su Consecration, Draconic, DecontrolleD, Violent Chapter, Azil 5, NoseBleed, Went, Tibia, Organized Chaos, Downstroy, Hetera… Mnogo onih koje volim i poštujem npr. BoneYard, Dargoron, Tales of Dark, Space Eater, Magma, Broken Strings, Anguish Sublime, Necropolis, Nothing Left, Styptic, Ground Zero... Kao i gomilu mladih grupa koje obećavaju npr. Red Wave to the Blocks, Through Art, Flush, Face Off, As My Victims Fall, Sangre Eterna, Disdained, Venefica, Groteska, Lament From Eden, Wartex, Fatality… U kakvim uslovima ti mladi ljudi rade i postoje bolje da ne pričam. Mislim da srpska scena ima mnogo toga da pruži i nadam se da ću preko ovog intervjua uticati makar na jedan bend da ispoštuje makar jedan moj gorenavedeni postulat, jer cenim da su oni valjan plod mog osmogodišnjeg iskustva. Uveren sam da možemo da imamo vodeću scenu na Balkanu. Usput, smatram da scene iz regiona nisu ništa posebno. Eto, dobri su mi makedonski Dedicated for Life i bosanski Monument.


    U Decembru je zakazana svirka u Banja Luci. Kakav je odziv publike iz inostranstva i da li imate još planiranih nastupa van Srbije?

    - Nažalost, nastup sa DecontrolleD-om i Heaven Rain-om u Banja Luci nam je otkazan zbog svirke SMF-a koja će se održati taj dan. Verujem da ćemo taj koncert ipak održati kad-tad. Trenutno, sem Banja Luke, nemamo konkretne planove za nastupe van zemlje.

    Koji su dalji planovi benda u muzičkom i koncertnom pogledu?

    - Ima nekih aktivnosti benda koje ne bih otkrivao odmah. Što se koncerata tiče, možda ćemo svirati u Kragujevcu krajem godine, ako se to ne ostvari videćemo da odemo sa 202-kom u Bor. Onda, krajem Januara ćemo napraviti veliku promotivnu svirku u Beogradu, gde ćemo svirati sa mladim i perspektivnim bendom Face Off. Posle toga bi trebalo da sviramo po Vojvodini, što sa Karavanom 202, što samostalno. Na kraju sledi najlepši deo, a to je Južna Pruga. Mnogo volimo da sviramo tamo jer je publika vrh! Tek kad to završimo će moći da se kaže da smo odradili koncertni deo promocije albuma. A za to vreme ćemo uveliko raditi na pesmama za treći album…
  • John Lawton - ex Uriah Heep interview by MiB

    27 Dic 2008, 1:04

    Džon Lejton otkriva razloge napuštanja Juraje Hip, kako se proveo u Srbiji i najavljuje novi album
    ROKER SA BLUZ DUŠOM


    9. maja 2008. u Dimitrovgradu na Peace festivalu nastupila je internacionalna zvezda Džon Lejton (John Lawton) koji je poznat po svom radu sa bendovima Juraja Hip (Uriah Heep), Lucifers frend (Lucifers’s Friend), On d roks (On the Rocks), Le Hamfris Singrs (Les Humphries Singers)...

    Posle sjajnog koncerta našli smo se sa gospodinom Lejtonom u njegovom hotelu i za čitaoce www.balkanrock.com – a uradili intervju koji će Vam biti predstavljen i na engleskom i na srpskom jeziku.
    ---------------------------------------------------------------
    On may the 9th 2008. in Dimitrovgrad on Peace Fest, performed an international star John Lawton famous for his work with groups like Uriah Heep, Lucifer’s Friend, On the Rocks, Les Humphries Singers...
    After great show, we met with Mr. Lawton in his hotel and done interview for www.balkanrock.com readers, which will be presented both on english and on serbian language.

    English (original) version/Engleska (originalna) verzija:


    -What can you tell us about your On the Rock’s band album “Mamonama”?

    The CD is recorded and remastered, everything is done. The deals are there, we just have to finalize the cover and the booklet. It should be, maybe, ready and out within next six weeks. It’s three Brazilian musicians: Brazilian bass player, drummer, keyboard player, myself and Jan Dumee who used to be guitar player in Dutch band Focus. All original songs, it’s not heavy metal, it’s kind of rock with blues, jazz and there’s a little influance from Lucifer’s Friend. It sounds good, and I’m very happy with it.

    -In 1975. you were representing Germany in Eurovision song contenst with Les Humphries Singers. What’s the difference between that competition and now-a-days one?

    Nothing’s changed...It’s still politics. The Scandinavian countries all vote for eachother. It doesn’t matter whether the song is better. Sweeden votes for Norway, Norway votes for Denmark...And the Balkan countries always vote for themselves as well. It was just as same in 1975. The Dutch people don’t like Germans and they don’t vote for them. It’s all politics, it has nothing to do with songs, except maybe for Abba who were the only one who really made progress, but everbody else...No, you don’t hear nothing special from them anymore.

    -What’s your favourite era in your career?

    I would think probably Lucifer’s friend period from 1973. to 1975. It’s probably my favourite, some of the best work that I’ve done was in that period. Than during Uriah Heep was ok, but I don’t consider it my best work. I did a solo album “Still Paying My Dues to the Blues” which I consider another piece of good work, it was well produced and the songs were good. I enjoyed making it. I did enjoy working with Uriah Heep, don’t get me wrong, but every musician has his favourite part of life, and Lucifer’s Friend is the period of time when we were very productive as a band.

    -What were the reasons for your departure from Uriah Heep?

    Oh, many reasons. Many, many reasons. Conflicts, problems inside the band, especialy with Ken and myself. We had a lot of problems, but not just that, also the music. They were trying to write songs like “Free Me” and I thought that, that kind of song was not what Uriah Heep was all about. Uriah was about songs like “The Wizard” and all good classic songs. We had a hit “Free Me” which brought a lot of many to Ken and he wanted to write another one like that and it is very difficult to do something like that. So, we agreed that we should apart.

    -In what relation are you now with Uriah Heep members?

    We get along great. Mick Box and I e-mail every couple of weeks. With rest of the guys in Uriah Heep, we’ve always been good friends, even when we split. When Bernie Shaw had throat problems in ’95. Mick Box asked me to tour with them and I said: “Yeah, ok”. Ken and I also get along well now, we solved our problems and that’s why we do concerts together. I think there are still problems with Ken and the rest of Uriah members, things that can’be resolved. I don’t think that eather side is going to try to resolve them.

    -What were your expectations before coming to Dimitrovgrad, and what are your impressions now after concert?

    I had no expectations. I’ve never been to Serbia before. When we arrived, we went straight to the stadium than to the hotel to get some sleep, so I didn’t get the chance to see any of it. But, now, just driving down the main street when all the lights are on it looks great. I think that people here are really friendly like in all the Eastern European countries. Bulgaria’s people are very friendly, I think that Serbian people are also very friendly...so I’m gonna wear good memories from here. The crowd was great tonight, they knew all the songs. I was very surprised that some young people in the front knew all the words and I think that’s great. I enjoyed it.

    -What are your future plans?

    I’m going back to London tomorrow morning...very early from Sofia. I’m going to Spain at the end of may for four weeks, then I do Sweeden rock with Ken Hensley (laughs) and I go to Germany. At the end of July I’m going to Moscow to record with Russian band together with Glenn Hughes, Graham Bonet and Ian Paice...they all done pieces on this album and they want me to sing two songs. So I will sing two songs and have concert in Moscow.

    -Will you be touring with On the Rocks once the album is out?

    Hopefully, yeah. It just depands how people hear music. People expect something rock from me and they are going to be surprised. It’s not pop songs, but the songs are really good, players are excellent and Jan Dumee is fantastic guitar player. So, hopefully when it’s realesed we’ll go out and do some gigs, and maybe we’ll come to Serbia.

    -Do you know anything about rock scene in Serbia?

    No I don’t. Not because I don’t want to, but because I don’t understand the language.

    -Thank you for doing this interview.

    You’re welcome, and I will check out your website



    ------------------------------------------------------------------------------


    Srpska (prevedena) verzija/Serbian (translated) version:


    -Šta nam možete reći o vašem novom albumu benda On d roks - „Mamonama“?

    CD je snimljen i remasterizovan, sve je gotovo. Imamo ponuđene ugovore, samo treba da odredimo omote. Trebalo bi, možda, da bude spreman i da izađe u toku narednih šest nedelja. Bend čine tri brazilska muzičara: brazilski basista, bubnjar, klavijaturista, ja i Jan Dume bivši gitarista holandskog benda Fokus. Sve su originalne pesme, nisu hevi metal već neka vrsta roka sa bluzom, džezom i sa malo uticaja iz benda Lucifers frend. Zvuči dobro, i veoma sam zadovoljan njime.

    -1975. ste predstavljali Nemačku na pesmi Evrovizije sa grupom Le Hamfri Singrs. Koja je razlika između tadašnjeg takmičenja i današnjeg?

    Ništa se nije promenilo...I dalje je politika. Skandinavske zemlje glasaju između sebe. Nije bitan kvalitet pesme. Švedska glasa za Norvešku, Norveška glasa za Dansku... i balkanske zemlje takođe uvek glasaju između sebe. Isto je bilo i 1975. Holanđani ne vole nemce i ne glasaju za njih. Sve je to politika, nema nikakve veze sa pesmama, osim možda Abe koja je jedina napravila pomak, ali svi ostali...Ne, više ništa posebno ne čujete od njih.

    -Koje doba iz vaše karijere vam je omiljeno?

    Verovatno je to period Lucifers frenda od 1973. do 1975. To mi je verovatno omiljena, neka od mojih najboljih dela su urađena u tom periodu. Zatim za vreme Juraje Hip je bilo ok, ali to ne smatram svojim najboljim radom. Uradio sam solo album „Still Paying My Dues to the Blues“ koji smatram još jednim dobrim delom, bio je dobro produciran i pesme su bile dobre. Uživao sam snimajući ga. Nemojte me pogrešno shvatiti, uživao sam u radu i sa Juarjm Hip, ali svaki muzičar ima svoj omiljen deo života a Lucifers frend je vremenski period kada smo bili izuzetno produktivni kao bend.

    -Koji su bili razlozi vašeg odlaska iz Juraje Hip?

    Oh, mnogo razloga. Mnogo, mnogo razloga. Konflikti, problemi unutar benda, pogotovo između Kena i mene. Imali smo puno problem, ali ne samo to, isto i sa muzikom. Pokušavali su da pišu pesme poput „Free me“ i mislio sam da takva pesma nije Juraja Hip. Juraja su pesme poput „The Wizard“ i ostalih dobrih klasičnih pesama. Imali smo „Free me“ hit koji je doneo dosta novca Kenu i on je hteo da napišemo još jednu takvu pesmu, ali je veoma teško uraditi tako nešto. Tako da smo se složili da se raziđemo.

    -U kakvim ste odnosima, sada, sa članovima Juraje?

    Odlično se slažemo. Mik Boks i ja šaljemo mejlove svakih nekoliko nedelja. Sa ostalim članovima sam uvek bio dobar prijatelj, čak i kad smo se rastali. Kada je Berni Šou ima problema sa grlom ’95. Mik Boks me je pitao da uradim turneju sa njima i ja sam rekao: „Super, ok“. Ken i ja se sada dobro slažemo, rešili smo naše probleme i zato sada zajedno radimo koncerte. Mislim da i dalje postoje problemi između Kena i ostatka članova Juraje, stvari koje se ne mogu rešiti. Mislim da nijedna strana neće ni pokušati da ih reši.

    -Kakva su bila vaša očekivanja pre dolaska u Dimitrovgrad, a kakvi su utisci sad posle koncerta?

    Nisam imao ikakva očekivanja. Nikada pre nisam bio u Srbiji. Kada smo stigli, otišli smo direktno na stadion i onda do hotela da odspavam, tako da nisam imao priliku da vidim grad. Ali, sada, doka sam se samo vozio kroz glavnu ulicu gde su sva svetla upaljena, sve izgleda super. Mislim da su ljudi ove zaista prijateljski kao i u svim istočno-evropskim zemljama. Bugari su veoma prijateljski, mislim da su i Srbi takođe...tako da ću odavde poneti dobra sećanja. Publika je bila super večeras, znali su sve pesme. Bio sam veoma iznenađen nekim mladićima iz prvih redova koji su znali sve reči i mislim da je to sjajno. Uživao sam u koncertu.

    -Koji su vam budući planovi?

    Sutra ujutru se vraćam za London...veoma rano iz Sofije. Idem u Španiju krajem maja na četiri nedelje, pa radim švedski rok sa Ken Henslijem (smeje se) i potom idem za Nemačku. Krajem jula idem u Moskvu da snimam pesme sa jednim ruskim bendom, zajedno sa Glen Hjuzom, Grejam Bonetom i Jan Pajsom...svi su oni snimili delove albuma i hoće da im ja odpevam dve pesme. Dakle, pevaću dve pesme i onda imam koncert u Moskvi.

    -Da li ćete raditi turneju sa On d roks bendom kada izađe album?

    Iskreno se nadam. Sve zavisi od toga kako ljudi čuju muziku. Ljudi očekuju rok od mene i biće iznenađeni. Nisu pop pesme u pitanju, ali su veoma dobre, muzičari su odlični i Jan Dume je fantastičan gitarista. Nadam se da kada album izađe da ćemo uraditi neke svirke i možda dođemo u Srbiju.

    -Da li znate nešto o rok sceni u Srbiji?

    Ne, ne znam. Ne zato što ne želim, već zato što ne razumem jezik.

    Hvala na intervjuu.

    Nema na čemu i pogledaću vaš vebsajt.

    Interview done by Milos Najdanovic.