Domingo 7 Dic 2008, 13:01

Jeste li primetili nekad kako pred pristizanje autobusa na stanicu nastane blaga euforija? Cesto uopste nije potrebno da gledate u prevcu iz koga bi se prevoz trebao pojaviti. Dovoljno je da posmatrate lica, cak samo i cupkanje svojih sadruga u datom trenutku. Kako neko u daljini nackilji broj prevoza tako nastaje laka euforija. Odmah se u prvi red postave mladji pripadnici ljudskog roda na ivicu trotoara, a sekundu ili dve nakon toga mozete i primetiti starije pripadnike kako se uguravaju medju mladunce (torbe, kese i cegeri su pozeljni u ovu svrhu).
Naravno ovde treba napomenuti jednu od najdivnijih i najzivopisnijih pojava u prirodi. Migracija. U ovom slucaju mozemo je nazvati mini migracija s'obzirom da funkcionise samo u okviru fiktivno ogradjenog prostora autobuske stanice. Naime, svaka individua koja se nalazila na pocetku stanice premesta se na njen kraj, i vice versa. Razlog ovog divnog i sarenog pokreta velike kolicine ljudi na jednom mestu idalje ostaje ne razresen, mada moguce ima neku vezu sa evolucijom. Jednostavno izgleda da svaka jedinka trazi pogodnije mesto za sebe, po pravilu najjaci opstaju (u ovom slucaju prvi ulaze u prevoz i sedaju po mogucstvu).
Medjutim i ako uzmemo ovo u obzir, moramo se zapitati cemu ova promena mesta, migracija bas u poslednjem trenutku. Izgleda i kao da je evolucija do sada cekace autobusa obdarila i velikom dozom nesigurnosti u sebe. Neophodnost ovog elementa je jos uvek nerazjasnjena i cesto se pitamo da li ce i nasi naslednioci ikada razumeti znacaj ove cinjenice.
No da nastavimo. Nasa prica se zaustavila kod pravog reda duz ivice kolovoza koji je izvrsio mini migraciju. Autobus se priblizava i sve oci su uprte u njega. U ovom trenutku za cekace ne postoji nista drugo do njihove mete. Jedan od retkih momenata ljudskog roda kada mobilni telefoni ne znace ni pet para. Oci se iskolace, nastaje gipko i skakutavo premestanje s' jedne noge na drugu, torbe se pricvrscuju…iii vozac iskulira. Pise na prevozu za garazu.
Nastane malo mreskanje, padne po koja socna psovka ali svet se krece dalje. Ceo ritual se ponovi nakon par minuta i tada se prevoz zapravo zaustavlja. Naostrenih ruku, spremnih za hvatanje i guranje i cipela za sutanje (preporucljivo je kao sto vec pomenusmo da nosite i torbe i kese kao dodatni alat za guranje) cekaci prestaju to da budu, dolazi do metamorfoze i kao sto od gusenice nastaje leptir takood cekaca nastaje gurac.
Autor ovog teksta prosto nije literalno toliko sposoban da bi mogao da opise taj udar adrenalina koji dovodi do ove metamorfoze, mada se moramo zapitati da li bi i Dostojevski bio kadar za tako nesto.

U svakom slucaju, kao dodatak ovom tekstu valjalo bi izdvojiti i nekoliko posebnih primeraka:
Nosioci bundi i paperjastih stvari koje izazivaju lancanu reakciju kijanja.
Ljudski rudnici pudera - racunajte na izlazak iz autobusa u sasvim novoj boji odece.
Propovednici - u ovom slucaju korisno je da imate slusalice a i meditacija ne bi dosla na odmet
I naravno: mirisljivi, hvataci, dugoprsti…etc.
No o tome nekom drugom prilikom…